Ekologija

Reciklaža

RECIKLAŽA oznacava pretvaranje otpadnog materijala u novi proizvod i njegovo ponovno korišcenje koje doprinosi smanjenju zagadenja životne sredine, uštedi energije i prirodnih resursa. Reciklaža je proces sakupljanja reciklabilnog otpada, separacije reciklabilnog otpada od ostalog otpada i sortiranje u podgrupe, presovanje (baliranja) otpada i debaliranje otpada, prerada otpada i upotreba recikliranog proizvoda. Reciklaža je prema tome, jedan zatvoren ciklus proizvoda, pa se može još i reci da reciklaža prati životni vek proizvoda.


Hartija

Hartija se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoc razlicitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagadivanja reka.

Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguce je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). Pri tom, moguce je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.

Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bica koja od njih na neki nacin zavise.


Staklo

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, caše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u razlicitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika kolicina štetnih gasova. Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagadivanje vazduha i potrošnju energije. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli cetiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo elektricne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguce beskrajno reciklirati.

Naš licni doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.


Plastika

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.

Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da ce se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagaduje. Moguce je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagadivanje vazduha.

Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plasticne ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguce reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.

Upotreba recikliranog materijala u proizvodnji predmeta od plastike, u inostranstvu se primenjuje poslednjih 30 godina, a kod nas u poslednjih 10. Proizvod koji se proizvede ne gubi na kvalitetu, a cena mu postaje prihvatljivija za tržište, jer je reciklirani materijal za 60% jeftiniji od originalnog granulata plastike.

Za preduzetnike koji pocinju posao reciklaže plastike, olakšavajucu okolnost predstavljaju cinjenice da plasticnog otpada ima na tone i da nije nikakav problem prodati recikliranu plastiku. Naprotiv!

Reciklaža plasticnih materijala podrazumeva jedan lancan i sveobuhvatan proces prerade. Plasticni otpad se prvo sortira, zato sto postoji nekoliko vrsta plastike koja se reciklira.

  • PE (polietilen)....gajbe, burici, kante, creva, baloni,....postoji polietilen visoke i niske gustine
  • PP (polipropilen)...stolovi i stolice, kucna plastika, saksije, razne kadice, vanglice i sl.
  • PS (polistirol)...plasticni delovi na beloj tehnici, i sl.
  • PVC (polivinilhlorid)..otpaci od pvc stolarije, garnišne, vodovodne cevi i sl.
  • ABS (akrilonitril butajden stiren)...tehnicka plastika, kompjuteri,...
  • PA (poliamid) ...delovi u auto industriji
  • PET plasticne flaše za ambalažu
 

Najzastupljeniji plasticni otpad je od prve dve vrste plastike. Posle sortiranja ide cišcenje plastike od drugih materijala, papira, metala i sl. Zatim, pranje plastike, zato što reciklat mora da bude cist. Pranje se vrši strafiksom. On skida blato i ostalu prljavstinu sa plastike. Potom se krupniji komadi seku na sitnije, kako bi mogli da se ubace u mlin. Otpadna plastika se odvaja po bojama, a i ne mora. Sve zavisi od kupca reciklata (meljave). Meljava se pakuje u vrece težine do 30kg.

 

Metal

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bocice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slicno. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajucih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava citave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši precišcavanje rude od razlicitih necistoca ispiranjem u vodi koja se na taj nacin zagaduje.

Pri topljenju rude troši se velika kolicina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobadaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u razlicite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati cetiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-casova) elektricne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobadaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemacke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takode, mogu se reciklirati i elektricni aparati. Godišnje se, takode u Nemackoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za pocetak moglo vršiti prikupljanje konzervi od razlicitih pica, bocice od dezodoransa, kutijice od krema.


Elektronski i elektricni EE otpad

Elektronski i elektricni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uredaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kucnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igracaka do medicinskih uredaja, kao i fluorescentne cevi.

Mnogi EE proizvodi sadrže hemijske elemente kao što su živa, olovo, kadmijum, berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, isparavanjem u vazduh dovode dugorocno do uništavanja životne sredine i ujedno mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera.

Reciklaža elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj razlicitih sirovina na relativno malom prostoru, tako da se odmah vrši sortiranje komponenti dobijene rasklapanjem opreme na sledece grupe:

  • Plastika i delovi od plastike
  • Metal i delovi od metala
  • Napajanje
  • Kablovi
  • Baterije
  • Ekrani
  • Elektronske komponente
  • Drugi materijali

Sa gledišta ponovnog iskorišcenja, materijali mogu biti:

Reciklabilni, tj. koji se mogu iskoristiti ponovnim vracanjem u proces proizvodnje. Tu spadaju plastika i delovi od plastike, metal, kablovi i dr.

Nereciklabilni, tj. koji se ne mogu vratiti u proizvodni proces u Srbiji i oni se na ekološki bezbedan nacin skladište ili se koriste za dobijanje energije.

Iz starih CRT monitora se ponovo dobija staklo i olovo koji se, kao i metal, ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji monitora.

Pri rasklapanju racunara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se krece od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri cemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.